Бугарски национални радио © 2020 Сва права задржана

Народна веровања и обичаји на Спасовдан

Спасовданска киша је драгоцена – свака кап кошта златник. Према народном веровању, ако на Спасовдан пада киша, година ће бити плодна а летина богата.
Фотографија: pixabay

Спасовдан је народни назив за Вазнесење Господње које православна црква обележава 40 дана након Ускрса. У бугарској фолклорној традицији повезан је пре свега са веровањем да у четвртак пре Ускрса душе умрлих силазе на земљу, а на Спасовдан се враћају.

Сабор на Спасовдан код манастира Светог Спаса крај Радомира, 1936.

На тај дан су се обављали различити ритуали за здравље, плодност, заштиту усева од суше и туче, као и обичаји везани за брак.

На тај дан долазе и русалке – митска бића која могу нашкодити човеку, али и истовремено да га излече од неизлечиве болести. Оне се припремају за „русалну недељу“ када ће обилазити усеве и шкропити их влагом. Ово раде и на Спасовдан – лепо одевене и окићене росеном, омиљеном биљком коју беру у магичној ноћи уочи празника. Према веровању, русалке беру само врх лековите биљке.

И до дан-данас се у неким крајевима земље пре изласка сунца људи ваљају по орошеној трави за здравље. Током русалне недеље појављују се и русалије – групе мушкараца, састављене увек од непарног броја.

Њихов вођа се зове „ватафин“ или „јузбашија“. Своје капе ките биљем, носе штапове од леске, јавора или јасена – лековито дрвеће магичне моћи. Русалије у групама обилазе током читаве недеље и лече оне које је захватила русалска болест (проузрокована од штетних радњи русалки или самовила), играјући обредне игре око болесника. Поређане у кругу, русалије играју уз музичку пратњу и постепено убрзавају темпо који их доводи у екстатично стање. Када се достигне врхунац егзалтације, ватафин разбија грне са лековитом течношћу, а болесник устане, па побегне. Његово место заузима неко од русалија и тако је болест протерана. По завршетку ритуала оздрављења момци иду у цркву да би се очистили, па се затим враћају свом нормалном животу.

На Спасовдан имендан славе сви који носе имена Спас, Спаска, Спасимира, Сотир итд.

Још о обичајима за Спасовдан и песмама које им је народ посветио погледајте ОВДЕ.


Фотографије: Државни архив – Перник, БНР - архив

Више из ове категориjе

Морска „Фолклорна плетеница“ окупља уметнике из целе земље

„Очекују нас дивне летње вечери испуњење песмама, плесовима и дахом мора“ – каже народна певачицаиз странџанског краја Златка Ставрева, уметнички директор предстојећег музичког и плесног фестивала. На њему ће учествовати ансамбли, певачке групе,..

објављено 7.7.20. 14.49

„Прославио се Најден Граматик“ – народне песме о књизи, учитељима и учењу

Уочи 24. маја, који још зову и најбугарскијим празником, присећамо се традиционалних бугарских песама посвећених књигама и учитељима. Оне су прави доказ за велику љубав коју Бугари гаје према знању и духовности, за поштовање према образованим..

ажурирано 23.5.20. 09.07

Петар Крумов: „Кад погледаш Добруџанску равницу, сазнаћеш да вреди радити за њену недосежну бесконачност“

Живот посвећен дубруџанској традиционалној музици – ове речи најтачније описују стваралачки допринос познатог бугарског композитора и диригента Петра Крумова. Доказ за његову посвећеност музичкој баштини Добруџе је на стотине обрада и песама за..

објављено 29.3.20. 09.00