Бугарски национални радио © 2020 Сва права задржана

Угро-фински и бугарски фолклор у Nani – првом ауторском албуму Еми Кујанпе

Фотографија: Venla Helenius

Ако заиста „сви долазимо из свог детињства“, онда Еми Кујанпе са сигурношћу је понела део музичке културе Карелије. Што се тиче интересовања младе Финкиње за бугарски фолклор, чудни су путеви – први пут га је чула на снимцима на које је случајно налетела. Обе старинске културе присутне су у њеном животу већ више од деценије. На њима је базиран њен први албум Nani, чија је финска премијера била пре три дана. У интервјуу Радио Бугарској Еми је себе и свој албум представила овако:

„Ја сам певачица и композитор. Учила сам бугарски фолклор 2009. на Академији музичке, плесне и ликовне уметности у Пловдиву. Дипломирала сам на Музичкој академији „Сибелиус“ у Хелсинкију. Предајем народно певање и кантеле (фински инструмент). Песме у мом новом пројекту су ауторске, а засноване су на обе музичке традиције. Албум је снимљен у Music Centre у Хелсинкију и на Бугарској националној телевизији.“

На албуму учествује „Мистерија бугарских гласова – Међународна вокална академија“ (Le Mystere des Voix Bulgares Vocal Academy). Ова формација која је основана пре две године припрема певачице за светски познати бугарски хор „Мистерија бугарских гласова“. Диригент обе групе је проф. Дора Христова која је предавала на Академији музичке, плесне и ликовне уметности у Пловдиву, а међу њеним студентима на неко време била је и Еми Кујанпе.

„Ја сам била пријатно изненађена њеним брзим усавршавањем“ – сећа се проф. Христова. – Она је савладала технику фолклорног певања, орнаменте, научила је пуно песама. Снимила је компакт-диск где су учествовала два квартета. Бугарски је био „Ваја“ – са Академије у Пловдиву, а Фински се звао „Мама“. Било је веома занимљиво јер су певали и бугарске и финске песме. Позвали су ме да руководим обема групама на снимцима који су остварени у Финској. Албум који сада представљамо садржи само њене ауторске композиције. Песме Еми се веома свиђају девојкама из хора и оне са великим задовољством раде са њом. А Nani је први „производ“ наше Међународне академије.“

Албум је представљен на концертима у Бугарској, а 13. марта је музика са овог албума звучала у Хелсинкију, у дворани Академије „Сибелиус“, али само пред неколико људи. „Та нова „корона реалност“ исцрпљује, али шта је, ту је!“ – рекла је Еми и додала да се концерт емитовао уживо и сада се може чути на интернету.


„Прву песму сам написала пре неко време – каже она. – Код куће имамо мале оргуље и моја ћерка је на њима свирала кластере. Док сам је слушала, пала ми на памет идеја да направим „Огрејало јасно сунце - Vuota Vuota“. Мелодија је у стилу родопских песама али је рефрен на карелском језику. Песма „Nani“ је посвећена богињи мајке Земље. Песма „Celestia“ (богиња неба) је по идеји проф. Христове која ми је рекла да ће бити занимљиво да напишем песму за хор и кантеле. Тада сам се ноћним летом враћала из Бугарске. Било је то време извођења једног финског обичаја и било је запаљено много ватри. Одлучила сам да ову лепоту дочарам музиком. Ја имам класично образовање, али остајем фолклорни музичар. Када сам имала шест година у нашем селу је фолклорна традиција била добро очувана, сва деца су свирала кантеле, стално смо певали. Имала сам сјајну учитељицу која нас је учила да сами пишемо текстове и мелодије. Моја бака је била из Карелије, биле смо веома блиске. Једна од песама на албуму је посвећена њој. Мислим да су људи из Карелије и Бугарске веома блиски по менталитету – топли, причљиви, емотивни. Стил певања у Карелији подсећа на онај у централном делу западне Бугарске, постоје и друге сличности.“


Превела: Ива Гринко


Више из ове категориjе

Магија бугарског фолклора у Бургасу

12. септембра на платоу између културног центра „Морско казино“ и позорнице „ Охлюва “ у Бургасу игра се представа „Седам чуда Бугарске.“ Публика ће бити у прилици да ужива у извођењима народних певача и ансамбла народних песама и игара „Пламъче“..

објављено 12.9.20. 07.25

Трећи Фолклорни сабор око железничке станице Аврамово

Национални сабор народног стваралаштва „Код пруге уског колосека“ одржава се око железничке станице Аврамово – највише железничке станице на Балкану. Манифестација је почела у подне, када су стигли возови уског колосека из градова Септември и..

објављено 8.8.20. 14.31

Морска „Фолклорна плетеница“ окупља уметнике из целе земље

„Очекују нас дивне летње вечери испуњење песмама, плесовима и дахом мора“ – каже народна певачицаиз странџанског краја Златка Ставрева, уметнички директор предстојећег музичког и плесног фестивала. На њему ће учествовати ансамбли, певачке групе,..

објављено 7.7.20. 14.49