Бугарски национални радио © 2020 Сва права задржана

Приче из бугарских региона – део 1: северозападна Бугарска

Савршена олуја у северозападном делу земље - најслабије развијеном региону ЕУ

Радио Бугарска ће објавити серију прилога посвећених регионалним диспропорцијама у бугарској привреди. Наш саговорник је Адријан Николов, аналитичар Института за тржишну привреду.

Пет бугарских региона налази се на ранг-листи најсиромашнијих региона у ЕУ, а најслабије развијен регион Бугарске више година је Северозападни. „Овај део Бугарске се тренутно налази у 'савршеном' коктелу негативних фактора“– каже Адријан Николов и прецизира:

„Морамо почети од демографије, јер демографско стање представља најзабрињавајућу тенденцију и фактор који ће северозападни део Бугарске држати на дну, чак и да се остале ствари активно побољшавају. Становништво региона Враце, Монтане, Видина најбрже стари а тамо се и депопулација одвија најбржим темпом. Одсуство људи уопште, а посебно младих је проблем који се тешко може решити – кад људи напусте неки предео земље, тешко је после побољшати ситуацију, јер би њихов повратак био веома тежак процес.

Други фактор о којем обавезно морамо говорити је образовање. Тај фактор је многим административним областима на југу Бугарске помогао да испливају, да се развијају у добром правцу. Међутим, људи са северозапада остају без образовања и вештина које се траже на тржишту рада.

Трећи фактор је инфраструктурна повезаност. На северу постоје и изоловане тачке привреде, али због одсуства адекватне инфраструктуре оне не могу да на адекватан начин међусобно комуницирају.“

Када у једном месту млади немају могућност за школовање, они мигрирају и често се никада више не врате - фактор, који можда такође утиче на демографску структуру региона. Зато „уколико важним политичким циљем сматрамо одржавање региона живим, а то се посебно односи на северну Бугарску, добро је да се на лицу места пружа могућност за стицање високог образовања“.

„С друге стране, морамо имати у виду потребу за понудом квалитетног високог образовања – додајеАдријан Николов.– То је главни проблем већег дела регионалних универзитета - да ли ће свршени студенти на тржишту бити квалитетан кадар? Зна се да чак и велике и афирмисане високошколске установе као што су Софијски универзитет „Св. Климент Охридски“, Универзитет за националну и светску привреду и Нови бугарски универзитет не успевају да буду конкурентни на међународном тржишту образовања, а о малим универзитетима да и не говоримо. У ствари, знатан део нашег стручног образовања није реформисан. Није да оно не постоји, али није усклађено са потребама тржишта рада, потребама локалних привреда.“

Појава првог великог инвеститора је оно што веома брзо неки регион, град или општина отвара за друге инвеститоре – објашњава Адријан Николов са Института за тржишну привреду и износи своје утиске стечене из директних разговора са инвеститорима, представницима трговинских комора итд.

„Све више компанија показује интересовање за северозападни регион Бугарске, јер један од фактора који је после отварања бугарске привреде овде довео многе фирме била ниска цена рада. Компаније које због тог фактора долазе у нашу земљу више не могу да јефтину радну снагу нађу у развијенијим градовима и регионима попут Пловдива и Старе Загоре у централној Бугарској или пак на подручју Бургаса, на нашем приморју. И ма колико то било тужно, управо се ова чињеница може претворити у једну од предности северозапада – тамо су зараде ниске а животни стандард није тако висок.“


Превела: Албена Џерманова

Фотографиje: БГНЕС и архива

Више из ове категориjе

Необична подршка произвођачима хране у Општини Врбица

У Врбици су положени темељи општинског гурме ресторана који има за циљ да обезбеди тржиште за производе локалних произвођача а уједно привуче што више људи који би туристички посетили овај старопланински градић. Мештани се поносе кулинарском традицијом коју..

објављено 25.5.20. 06.15

Од 12. јуна у оптицају нова новчаница од 10 лева

Бугарска народна банка ће 12. јуна 2020. године у оптицај пустити нову новчаницу апоена 10 лева. Нова новчаница се по дизајну не разликује много од оних које су у оптицају. Промене се односе на увођење нових заштитних елемената и ознаке за слепе и..

објављено 22.5.20. 15.05

8 финансијских инструмената ће у Бугарској подржавати бизнис и грађане

Путем 8 различитих финансијских инструмената са јавним ресурсом од око 4,5 млрд лева (2,3 млрд евра) држава ће подржати мали и средњи бизнис, самозапослене и лица која су на неплаћеном одсуству због кризе изазване пандемијом Covid-19. То је изјавио..

објављено 21.4.20. 17.16