Бугарски национални радио © 2020 Сва права задржана

Костадин Генчев: „Фолклор је непресушни извор надахнућа“

Фотографија: БНР-архива

Народна музика је животни позив познатог кавалисте Костадина Генчева. Недавно је он прославио 50. рођендан – то су године надахнутог стваралаштва популарног инструменталисте, аранжера песама, мелодија и кола, аутора филмске и позоришне музике на фолклорној основи, учесника многих домаћих и интернационалних музичких пројеката.Он је суоснивач група за новаторску музику „Булгара“ и „Дивља река“, нарочито популарних међу младима.


Успех Костадина Генчева резултат је његове посвећености уметности као и темељних знања стечених у Националној школи фолклорних уметности „Филип Кутев“ у Котелу и на Музичкој академији „Панчо Владигеров“ у Софији где је дипломирао на смеру компоновања у класи проф. Красимира Таскова. Драгоцена професионална искуства нагомилао је и у фолклорном ансамблу "Сливен", Националном фолклорном ансамблу „Филип Кутев“ као и на садашњој позицији солисте-инструменталисте Оркестра народне музике БНР.

Костадин Генчев износи за Радио Бугарску своја размишљања о улози народне музике у стваралаштву композитора, информацију о свом најновијем пројекту, а упућује и позив за концерт групе “Булгара“.

„Сваки период у животу важан је за израстање музичара, а такав је и мој случај“, каже Костадин Генчев и додаје: Увек тежим да представим нешто ново, различитије, уз неговање укуса и естетике на основу свега што сам научио током година. Верујем да ће се то допасти публици и да ће га она оценити. У основи свега је, наравно, фолклор којим сам задојен и коме сам се посветио као музичар. С временом сам проширио свој видокруг и запливао у воде музичке класике. Завършио сам смер компоновање (класични приступ) што је посве друкчије, озбиљније и сложеније. У току мог стваралачког пута угледао сам се на примере из џеза и етно музике и неке њихове елементе уградио у моју музику. Фолклор уноси “свежу крв” у музику. Највећа ремек-дела домаће симфонијске музике поникла су на темељу бугарског фолклора. Ми смо мала земља која има срећу да се налази на занимљивом географском месту. У току више векова ово поднебље је било раскршће различитих народа, култура и утицаја. Зато је фолклор неисцрпни извор надахнућа у музици. Моја интересовања су усмерена на етноџез и ворлдмузику. Таква су и моја и трагања мојих колега у групама „Булгара“ и „Дивља река“. Стварамо несвакидашњу музику и досад нисам чуо негативна мишљења. Група „Булгара“ је стварно јединствена. Ускоро ћемо обележити 20 година рада. Наш концерт ће бити одржан 8. фебруара у Sofia Live Club-у чија је сцена изузетно погодна за такву музику. Верујем да ћемо публику покренути. Имамо интересантан концепт, са нашом солисткињом Евом Перчемлијевом смо направили неке нове ствари, укључујући народне.


Често удахњујемо нови живот неким већ помало заборављеним композицијама. Добра музика мора живети дуго. Истражујемо песме отпре 20 година и сада их оживљавамо. Хтео бих да представим и музику коју сам написао за Историјски парк код Варне. То је занимљив пројекат родољубивих Бугара - музика прати историјске епохе Бугарске од еолита до Другог бугарског царства и пада државе под османску владавину.”


Превод: Ана Андрејева

Фотографиje: БНР-архива и лична архива

Више из ове категориjе

Петар Крумов: „Кад погледаш Добруџанску равницу, сазнаћеш да вреди радити за њену недосежну бесконачност“

Живот посвећен дубруџанској традиционалној музици – ове речи најтачније описују стваралачки допринос познатог бугарског композитора и диригента Петра Крумова. Доказ за његову посвећеност музичкој баштини Добруџе је на стотине обрада и песама за..

објављено 29.3.20. 09.00

Угро-фински и бугарски фолклор у Nani – првом ауторском албуму Еми Кујанпе

Ако заиста „сви долазимо из свог детињства“, онда Еми Кујанпе са сигурношћу је понела део музичке културе Карелије. Што се тиче интересовања младе Финкиње за бугарски фолклор, чудни су путеви – први пут га је чула на снимцима на које је случајно..

објављено 17.3.20. 15.17

Село Бачево дочекује Тодорову суботу с кошијом

Тодорова субота је прва субота Васкршњег поста и покретан је празник. Према народном веровању, од Тодоровдана дан почиње да расте, а зима се полако повлачи. На овај празник се традиционално организује трка коња, познатија као кошија, а учествовати у њој..

објављено 7.3.20. 07.00