Бугарски национални радио © 2020 Сва права задржана

Диригент Владимир Кираџијев

У домовини сам стекао солидну стручну спрему, као музичар развио сам се у Бечу

Фотографија: лична архива

Професор за оперско дириговање на Универзитету за музику и сценске уметности у Бечу, први гост-диригент Опере на Замку у Шчећину (Пољска), стални учесник Међународног фестивала оперске музике (International Opera Music Festival) у дворцу у Сигулди (Летонија)… Музичка путовања Владимира Кираџијева пролазе и кроз Бугарску где је рођен и где је 80. година XX в. стекао своје образовање – студирао је композицију, оркестарско и хорско дириговање на Националној музичкој академији „Панчо Владигеров“. Као студент учествује на мастер класовима код Курта Мазура, Франка Фераре и Карла Остерајхера који га је позвао на постдипломске студије у Бечу. Од тада су Владимир и његова породица у аустријској престоници.

Музичари из моје генерације имали су срећу да стекну врло добро образовање у Бугарској. Не знам како је сада јер немам поглед на савремено образовање, али смо сви ми који не боравимо стално у Бугарској, „понели“ у иностранство веома солидно стручну спрему. Почевши од теоријских дисциплина, часова из стручних предмета, рада са Академским симфонијским оркестром… Тада сам се запослио у оперском позоришту у Сливену где смо се у то време школовали, дириговао сам дела о којима садашњи студенти могу само да маштају – „Мадам Батерфлај“, „Веселе жене виндзорске“, „Отмица из сараја“… Нигде на свету не поверавају ова дела сасвим младим диригентима. То је била велика шанса за мене – сав „занат“ сам савладао овде. Када сам отишао у Беч могао сам да диригујем све. Пошао сам 11. јуна 1990. Дан пре тога су били први демократски избори у Бугарској и чак сам био члан комисије. Био сам свестан да ће при таквим политичким потресима уметност дуго бити подвргнута преиспитивању, отићи ће у други план. Изабрао сам да будем тамо где се уметност цени. Нашао сам се међу невероватним стручњацима, људима посвећеним музици. Морао сам веома брзо „да проходам“ са њиховим темпом. Развио сам се као музичар управо због захтевне средине у којој мораш да будеш на највишем нивоу. Још на почетку сам почео да путујем као гост-диригент – у Пољску, касније у Русију. Дуго сам био главни диригент филхармоније у Ржешову, Пољска. Још пре тога сам већ почео да предајем на академији у Бечу.

Задњих година предајем оперско дириговање, пре тога сам дуго предавао теоријске дисциплине, читање партитура за диригенте. Међу мојим студентима су тада били Најден Тодоров, Кирил Петренко… и Петр Попелка, контрабасиста, солиста Земпер опере у Дрездену. Пре неко време је он дошао на мој клас и рекао ми је да жели да диригује оперу. Упитао сам га како ће то урадити будући да није учио дириговање, али сам убрзо схватио да је невероватно талентован. Од септембра ће он бити главни диригент оркестра радија у Ослу. Позвао сам га на сусрет са мојим студентима, биће то надахњујуће за њих.“

Владимир Кираџијев је дириговао извођењима концерата и снимао је са бројним симфонијским оркестрима широм Европе, такође и у Јапану, Кини, Јужној Америци… У јануару је дириговао концерт Софијске филхармоније. Предстоје му још наступа с оркестром и каже да је „померио акценат“ другде.

У задњим годинама сам се специјализовао углавном за оперу. И даље сам убеђен да је функција диригента тамо веома одговорна и не може се упоредити са другим облицима музицирања. Волим да радим с певачима, мада их много од мојих колега сматрају чудним људима који не дишу тамо где ти желиш, мењају темпо, продужују тонове на неочекиваним местима… За мене је опера оно што диригент постиже као вештине тек после своје четрдесете године.
Осим у Шчећину, изводим оперске премијере и на другим местима. Сваке године диригујем на Међународном фестивалу оперске музике (International Opera Music Festival) у дворцу у Сигулди (Летонија). Фестивал постоји више од 30 година, док сам ја већ 25 година део тог фестивала. Још у почетку сам радио са Аном Нетрепко, која је дошла са Маријинским театром. Извели смо опере „Севиљски берберин“, „Отмица из сараја“, касније се укључила и Елина Гаранча. Радим с изузетним певачима са светских сцена – с Олгом Перетјатком, Марселом Алваресом, Мајом Ковалевском, Каменом Чаневим, ове године и са Тањом Ивановом. Волим рад са бугарским саставима и солистима. Радујем се када видим како Филхармонијом, Симфонијским оркестром БНР, неким оперским оркестрима руководе добри диригенти који са малим парама које добијају успевају да направе добар програм, да укључе дела која развијају састав и да одржавају добру радну атмосферу.

Превела: Ива Гринко 

Више из ове категориjе

Морска „Фолклорна плетеница“ окупља уметнике из целе земље

„Очекују нас дивне летње вечери испуњење песмама, плесовима и дахом мора“ – каже народна певачицаиз странџанског краја Златка Ставрева, уметнички директор предстојећег музичког и плесног фестивала. На њему ће учествовати ансамбли, певачке групе,..

објављено 7.7.20. 14.49

Димитар Горчаков и његова „Музика под дрветом“

Пијаниста Димитар Горчаков је завршио Националну музичку академију „Панчо Владигеров“ у Софији. Још за време студија учествовао је на пројектима везаним за електронску музику и различите музичке експерименте. Његова највећа пасија су џез и..

објављено 4.7.20. 06.10

Среда – дан за музику у Борисовом врту у Софији

„Острво музике“ – летњи циклус концерата у парку „Заимов“, је међу најпривлачнијим летњим догађајима у бугарској престоници, како за професионалце, тако и за љубитеље музике. 11. издање „Острва музике“ почиње 1. јула , а потрајаће до краја..

објављено 30.6.20. 13.15