Бугарски национални радио © 2020 Сва права задржана

„Колико капљица воде, толико деце у фамилији“

На Бабин дан у селу Лозен

Као и многи други празници, код нас се Бабин дан обележава и по грегоријанском и по јулијанском календару – 8. јануара односно 21. јануара. Према традиционалном схватању он је последњи од три јануарска празника везана за обичаје повезаним са ритуалним купањем. За разлику од прва два празника који су велики празници како у црквеном, тако и у народном календару, Бабин дан је скроз пагански.

По јулијанском календару Бабин дан славе и у селу Лозен, у подножју Лозенске планине, 17 км од Софије. Мештани негују старе обичаје. Негују и празник Бабин дан, иако су додали неке савремене елементе. Данас се ритуали изводи у читалишту где се окупљају младе мајке, старије жене и деца.

Главне учеснице ритуала су из фолклорне групе којом руководи позната наша народна певачица из шопског краја Снежана Борисова. Ево шта нам је она испричала о Бабин дану у свом родном селу:

У питању је веома леп празник преко којег изражавамо поштовање према бабицама – старијим женама које су породиљама помагале у рађању новог живота. Бабин дан се у Лозену празнује откако знам за себе и то по јулијанском календару. Као и у другим местима наше земље, младе мајке које су своју децу родиле последње године, поливају бабици да опере руке и поклањају јој сапун. Она пак деци веже огрлицу од црвених бомбона и чешњака међу које се ставља и новчић.


Раније, када је у Лозену постојало породилиште, позивали су бабицу. Данас позивају педијатарку. Свака од жена би понешто спремила – пите, колаче. Играмо тзв. „Бабино коло“, певамо. У коло се хватају младе невесте и старије жене и настаје право весеље. И дан данас, по традицији, у овом обичају учествују само жене. Ако неки мушкарац жели да им се придружи, добродошао је, али у принципу се зна да је Бабин дан женски празник.

Некада је бабица посећивала куће у којима је током године помагала породиљи при порођају, да би ритуално окупала децу и поклонила им шарене огрлице које је сама израђивала. Данас се ове амајлије праве у читалишту. По традицији се на плаво-бели или црвено-бели конац нижу бонбоне и чешњаци. (На другим местима бабице носе маслац и мед, вуну, кравајче…) У Лозену, након што бабица опере руке, узима неколико стручака здравца, потапа га у бакрач те попрска децу говорећи: „Колико капљица воде, толико деце у фамилији“.

Снежана Борисова памти и пуно веселих тренутака везаних за Бабин дан у Националном фолклорном ансамблу „Филип Кутев“, чији је члан она годинама била.

Када сам радила у ансамблу „Филип Кутев“, имали смо музичку представу под насловом „Бабин дан“ која је приказивала суштину тог обичаја на Тракијском фолклорном подручју. Тамо је један мушкарац покушао да се придружи женама, али су га оне почеле вући тако да је, јадан, на крају остао само у доњем вешу. Код нас у Лозену нисам видела да терају мушкарца или да га на неки начин исмејавају. Али знам да је у другим местима таква традиција постојала.


Бабин дан смо славили и у ансамблу где сам имала срећу да радим са неким од великих имена првог састава хора које је Филип Кутев изабрао већ приликом његовог оснивања. Неке од певачица су већ биле у пензији – ја сам, рецимо, постављена на место Верке Сидерове. За њу су причали да је, када су празновали Бабин дан, била веома активна и спремала праву представу. Било ми је јако занимљиво да слушам успомене о прошлости. У моје време на тај дан су певачице, које су имале унуке, спремале трпезу и окупљале смо се. Али раније су заиста обављале ритуале везане за обичај „Бабин дан“. Те жене - прве певачице, су фолклор и обичаје карактеристичне за њихове завичаје носиле у својим срцима. Верујем да човек треба да доживи обичај, да буде део њега, јер се он не може једноставно учити. Срећна сам што сам рођена у селу Лозен – месту у којем су традиције очуване. Одрасла сам уз традиције.


Превела: Албена Џерманова


Више из ове категориjе

„Прославио се Најден Граматик“ – народне песме о књизи, учитељима и учењу

Уочи 24. маја, који још зову и најбугарскијим празником, присећамо се традиционалних бугарских песама посвећених књигама и учитељима. Оне су прави доказ за велику љубав коју Бугари гаје према знању и духовности, за поштовање према образованим..

ажурирано 23.5.20. 09.07

Петар Крумов: „Кад погледаш Добруџанску равницу, сазнаћеш да вреди радити за њену недосежну бесконачност“

Живот посвећен дубруџанској традиционалној музици – ове речи најтачније описују стваралачки допринос познатог бугарског композитора и диригента Петра Крумова. Доказ за његову посвећеност музичкој баштини Добруџе је на стотине обрада и песама за..

објављено 29.3.20. 09.00

Угро-фински и бугарски фолклор у Nani – првом ауторском албуму Еми Кујанпе

Ако заиста „сви долазимо из свог детињства“, онда Еми Кујанпе са сигурношћу је понела део музичке културе Карелије. Што се тиче интересовања младе Финкиње за бугарски фолклор, чудни су путеви – први пут га је чула на снимцима на које је случајно..

објављено 17.3.20. 15.17