Бугарски национални радио © 2020 Сва права задржана

Колико, где и за шта троше новац Бугари за новогодишње празнике?

Фотографија: БГНЕС

Очекује се да ће у Бугарској психолошка граница од 1 милиона евра потрошеног новца за божићне и новогодишње поклоне, празничне трпезе и путовања 2018. сада бити премашена бар за 10%.

С тим у вези може се направити неколико закључака. Први је да су се Бугари обогатили до степена да себи приуште да само за куповину поклона за најближе издвоје око 200 евра. У 2019. години зараде су повећане у просеку за 10%, што омогућује већу издашност. Још око 200 евра коштаће дочек Нове године ван куће – у земљи или, како то најчешће бива, у некој нама суседној земљи – Србији, Македонији, Грчкој или Турској. Међутим, сматра се да ће ове године далеких путовања бити мање с обзиром да је код нас и нерадних дана мање – за Нову годину, на пример, нерадни дан је само један – 1. јануар. Према истраживању агенције „Галуп интернешенал“, код становништва од 7 милиона, више од 2,4 милиона људи размишља о путовању или одмору у Бугарској или у иностранству, што укључује како предстојеће божићне и новогодишње празнике, тако и зимску сезону гледано у целини.

Други закључак, који се може направити, јесте да Бугари имају жељу да покажу да су издашни и у добром финансијском стању. И мада су на последњем месту у Европи по паритету куповне моћи, они не желе да себи или својим блиским људима ускрате радост због поклона или доброг провода. Тим пре што је лични биланс Бугара за 2019. у оквиру позитивног тренда карактеристичног за последњих пет година. Проценат оних који сматрају да је година која је на измаку за њих била боља (33%) је двоструко већи од оног људи који кажу да је за њих она била гора (14%). То показују подаци последњег истраживања агенције "Алфа Рисерч".

Шта Бугари намеравају да купе за поклон? У поређењу са претходним година ту нема изненађења и на чеоној позицији су играчке и украси за јелку, одећа, козметика, обућа и електроника. Морамо подсетити да су неки од тих поклона већ купљени на „Black Friday“ или на “Cyber Monday”, када је било велико снижење цена.

Кад већ имамо неку идеју шта да купимо за поклон, једно од најважнијих питања је где ћемо их куповати – у физичким продавницама и трговачким центрима или преко интернета. Са овом се дилемом суочавају потрошачи свугде у свету. За Бугарску ово као да није проблем од великог значаја, јер према последњим истраживањима Евростата тек 21% Бугара купује преко интернета, док у земљама западне Европе то се односи на више од 60% становништва. Према закључцима експерата најчешће се људи опредељују за „хибридну варијанту“ – шопинг преко интернета и у физичкој продавници. Међутим, постепено виртуелна куповина има превагу, пошто су 2008. интернет клијенти чинили тек 3% становништва.

У сваком случају испод Божићне јелке ће се наћи кутије, пакетићи и врећице пуних поклона. Упркос забрињавајућим прогнозама неких економиста да за предстојећу економску кризу, 55% Бугара сматра да ће и у новој години привреда добро функционисати, да ће бити довољно посла и повећања зарада. Многи ће морати да подигну новац са рачуна а неки чак и кредит, али с тим у вези ево једне добре вести – према истраживању Бугарске трговинско-индустрије коморе, 68% компанија планира да свом особљу исплати божићне додатке у износу од 250 до 500 евра. То је већ и држава урадила тако што је за празнике за најсиромашније пензионере доделила по 20 евра.


Превела: Албена Џерманова


Више из ове категориjе

Економска социологија о Бугарину и кризи

У овим данима тешке вирусне кризе je све више социолошких истраживања о мишљењу Бугара о ономе што се дешава око њих и са њима. У првом плану су питања која се тичу здравствених проблема и мера владе за ограничавање опсега и ублажавање удара..

објављено 14.4.20. 18.00

Бугарски региони се не могу вештачки развијати равномерно

У четири узастопна текста је Радио Бугарска фокусирао пажњу на инвестиционе и економске проблеме и предности бугарских статистичких региона. Крећући се у смеру казаљке на сату, од Северозападног, преко Централног северног и Југоисточног..

објављено 1.4.20. 15.42
Ред испред Националног завода за социјално осигурање

COVID-19: Хитне мере владе за смањење незапослености

Након два дана тешких преговора између владе, с једне стране, и социјалних партнера које представљају синдикати и послодавци, с друге стране, влада је усвојила пакет мера који да бизнису надокнади штету због кризе са корона вирусом и спречи масовна..

објављено 31.3.20. 15.20