Бугарски национални радио © 2020 Сва права задржана

Послодавци и синдикати заједно против америчких термоелектрана

Фотографија: БГНЕС

Недавно је премијер Бојко Борисовизјавио да „будућност централа на угаљ уопште није ружичаста, посебно сада, када се припрема „Зелени план“ ЕУ“. Објављени пре три дана заједнички став послодаваца и синдиката по питању енергетике потврђује то. Посебно што се тиче тзв. две „америчке“ термоелектране „Марица Исток“, у централном делу јужне Бугарске, запажамо консензус који се у принципу ретко сусреће када је реч о синдикатима и послодавцима. Ове централе су пре 20. година изградили амерички инвеститори и раде на бази дугорочних уговора са државом користећи нискоквалитетни бугарски лигнит. Њихов капацитет је око 1.500 мегавата, а обезбеђују отприлике 20% потрошње енергије у земљи. Међутим, у отвореном писму организације послодаваца и синдикати инсистирају на раскиду дотичних уговора централа са државом, јер снагом истих „Американци“ наводно добијају недозвољену државну помоћ, захваљујући којој, на рачун потрошача, генеришу огромну добит и практично деформишу тржиште електричне енергије у нашој земљи.

Такве оптужбе у више наврата упућиване су у и у прошлости, али се сада оне поклапају са посетом америчких стручњака за енергетику Бугарској, која је недавно договорена на састанку у Вашингтону између бугарског премијера Бојка Борисова и америчког председника Доналда Трампа.

Када је реч о цени електричне енергије, Бугари су веома осетљиви и критични. Немојмо заборавити да је прва влада актуелног бугарског премијера Бојка Борисова 2013. године пала управо услед спонтаних масовних демонстрација против монополски високих цена струје.

Сада аутори отвореног писма против „америчких“ централа су утицајне и ауторитативне организације – Асоциација индустријског капитала у Бугарској, Бугарска трговинско-индустријска комора, Конфедерација послодаваца и индустријалаца у Бугарској и Конфедерација независних синдиката Бугарске. Послодавци из Бугарске привредне коморе и Конфедерација рада „Поткрепа“ остају по страни новог таласа напетости, али је и без њих утицај горепоменутих организација довољан да би приморао власти да предузму мере.

Према протестујућима, противно праву ЕУ, снагом дугорочних уговора, инвеститори у „AES – 3С Марица исток 1“ и „Contour Global Марица исток 3“ ће само у периоду од 01.07.2019 г. до 30.06.2020 г. добити државну помоћ у износу од 350 млн евра , без одобрења Европске комисије које се у оваквим случајевима тражи. Власти одавно тврде да имају план за решавање случаја са предметним централама, али још није сасвим јасно каква ће бити њихова судбина. Изгледа да је сигурно да их ускоро неће угасити, јер просто нема капацитета који их могу заменити. Међутим, чини се сигурно и то да постоји опасност за њихово постојање, а намере ЕУ у том погледу не подлежу сумњи, нити пак одлагању. Али, засада, ова перспектива остаје далека и како бугарске надлежне власти, тако и власници „америчких“ термоелектрана имају време да се договоре као прави партнери и да свако добије оно што му припада.


Превела: Албена Џерманова


Више из ове категориjе

Ред испред Националног завода за социјално осигурање

COVID-19: Хитне мере владе за смањење незапослености

Након два дана тешких преговора између владе, с једне стране, и социјалних партнера које представљају синдикати и послодавци, с друге стране, влада је усвојила пакет мера који да бизнису надокнади штету због кризе са корона вирусом и спречи масовна..

објављено 31.3.20. 15.20

Бизнис са људским лицем у време COVID-19 пандемије

У време немилосрдне кризе коронавируса, која је после 13. марта ове године узела маха, бугарски бизнис сваког дана показује солидарност и социалну одговорност. Упркос чињеници да је он међу најпогођенијима пандемијом, да трпи ударац за ударцем и..

објављено 26.3.20. 14.58

Неискоришћене могућности источне Бугарске

Источна Бугарска је подељена на два статистичка региона чији су оквири доњи ток реке Дунав на северу, Црно море на истоку и Турска на југу. Које су специфике источне Бугарске – северно и јужно од Старе планине? Са економистом Адријаном..

објављено 25.3.20. 16.54