Бугарски национални радио © 2020 Сва права задржана

„Прославио се Најден Граматик“ – народне песме о књизи, учитељима и учењу

| ажурирано 23.5.20. 09.07 БНР Новини
Фотографија: архива
Уочи 24. маја, који још зову и најбугарскијим празником, присећамо се традиционалних бугарских песама посвећених књигама и учитељима. Оне су прави доказ за велику љубав коју Бугари гаје према знању и духовности, за поштовање према образованим људима.

Дан Свете браће Ћирила и Методија је Црква почела славити још у 11. веку, а као Дан просвете је први пут обележен у граду Пловдиву давне 1851. године када је у епархијској школи названој по светој браћи организована свечаност за ђаке. Нема другог народа сем бугарског који стварање своје азбуке и књижевности обележава посебним празником. Књизи и писмености су посвећене многе пословице и загонетке. Једна од најраспрострањенијих загонетки (на различитим дијалектима бугарског језика) је: Бели угар, црно семе. Руком га сејеш, очима жањеш. Шта је то? Књига. Другачије речено, књига је симбол знања и неиздвојив део живота образованих људи.

Некада су учитеља звали учом, граматиком, писменим, начитаним човеком. Није мали број учитеља који су на прашњавим и пожутелим страницама бугарске историје заувек остали забележени као Уча Манол, Димитар Рилец, Јоан Граматик, Матеј Граматик... Прве школе у Бугарској су биле манастирске, а учитељи који су држали часове нису увек били школовани за то. Уче су обично били духовници, занатлије, млади мушкарци који су савладали читање и писање. У песми „Узети га за учитеља“ главни јунак је Милен млада војвода који је пуно читао и писао. Зна „грчко и турско писмо, али највише бело бугарско.“ Због тога су га сеоски прваци одлучили узети за учитеља да децу учи читању и писању. Епитет „бео“ се некада користио у смислу „чист“ и „узвишен.“ Зато се у народним песмама наглашава да је вера „бела бугарска“ (у смислу „православна“), а лепа девојка је „бела Бугарка.“

Снимка„Прославио се Најден Граматик (или лепотан) да воли да чита и пише – више него владика, владика пловдивски.“ У песми се помиње како је високи духовник написао књигу (писмо), а „књига пише, говори“ да Најден иде код њега. Када је млади човек отишао код владике он му је рекао да треба да постане уча. Ова песма, која се изводи у различитим варијантама, опева Најдена Герова, бар тако тврде историчари, бугарског писца, језикословца, фолклористу, једног од првих који је увео разредну наставу код нас, иницијатора првог свечаног обележавања празника Свете браће Ћирила и Методија.

Често су за учитеље именовани млади момци, какав је био и јунак песме у извођењу Георгија Германова „Дошло је момче уча децу да учи.“ Учио их је подучавао, све док се није са девојкама упознао.“ Пошто се младић заљубио у лепу Златку, престао да иде у школу, ваздан је био око куће девојке, носио јој дарове – лимун и поморанџе.


Превела: Ајтјан Делихјусеинова


Више из ове категориjе

Морска „Фолклорна плетеница“ окупља уметнике из целе земље

„Очекују нас дивне летње вечери испуњење песмама, плесовима и дахом мора“ – каже народна певачицаиз странџанског краја Златка Ставрева, уметнички директор предстојећег музичког и плесног фестивала. На њему ће учествовати ансамбли, певачке групе,..

објављено 7.7.20. 14.49
Спасовданска киша је драгоцена – свака кап кошта златник. Према народном веровању, ако на Спасовдан пада киша, година ће бити плодна а летина богата.

Народна веровања и обичаји на Спасовдан

Спасовдан је народни назив за Вазнесење Господње које православна црква обележава 40 дана након Ускрса. У бугарској фолклорној традицији повезан је пре свега са веровањем да у четвртак пре Ускрса душе умрлих силазе на земљу, а на Спасовдан се..

објављено 28.5.20. 16.01

Петар Крумов: „Кад погледаш Добруџанску равницу, сазнаћеш да вреди радити за њену недосежну бесконачност“

Живот посвећен дубруџанској традиционалној музици – ове речи најтачније описују стваралачки допринос познатог бугарског композитора и диригента Петра Крумова. Доказ за његову посвећеност музичкој баштини Добруџе је на стотине обрада и песама за..

објављено 29.3.20. 09.00