Летњи фестивал у Видину привлачи на стотине младих и предузетљивих Бугара

Фотографија: thebridgefestival

Успешно је завршено јубиларно, 10. издање тинејџерског фестивала уметности „The Bridge fest“ који се традиционално одржава у граду Видину – у близини историјске тврђаве „Баба Вида“ на обали Дунава. Чак и организатори су ове године остали изненађени великим бројем учесника. Креативне радионице је током фестивалских дана похађало преко 400 младих људи старости између 16 и 21 године. Организовано је више од 20 радионица намењених љубитељима позоришта, филма, гитаре, бубњева, глуме и режирања документарних филмова. Фестивал је привукао децу и младе људе из свих делова земље.

Своје утиске с фестивала су у разговору за Радио Бугарску поделили Софија и Радостин, брат и сестра из Софије који су у Видин отпутовали као волонтери како би помогли у припреми и одржавању овог догађаја. Радостин је своје учешће оценио као веома користан и инспиративан за будући развој младих људи доживљај. Радостин студира Културологију на Софијском универзитету, а завршио је Прву гимназију с наставом на енглеском језику у Софији. Воли музику и свира на гитари.

Имали смо пуне руке посла – волонтери деле учесницима храну и воду, а тамо је заиста било вруће. Било нас је 25 и све време смо провели заједно. Добро смо се уклопили као екипа и без претходних припрема смо још првих дана добро функционисали. Припремили смо терен за фестивал, подигли смо шаторе и друга пратећа постројења, посао је био напоран, али је време брзо пролетело уз шале и смех. Свако је помагао колико може, обавезе нисмо делили на мушке и женске. Потребне су жеља и мотивација и свако је добродошао. На таквим местима смо сви као једна велика породица. Организатори су постављали задатке, али нису наређивали него су нас молили да то урадимо, а нама је било драго што смо могли да помогнемо.

Софиja је учествовала и у претходном издању фестивала:

Први пут сам учествовала на Bridge fest- у 2015. г. Тада сам имала 16 година, али су сви из фестивалског тима, који су махом били двадесетогодшњаци, имали једнак однос према свима - према старијима и према нама, млађима и неискуснијима,  каже Софија и евоцира успомене на своје прво учешће:

Пријавила сам се на радионицу цртања. Имала сам невероватне доживљаје и премда ми је то било први пут да присуствујем таквом догађају, имала сам утисак као да се са осталим учесницима одавно знамо.Била сам толико импресионирана да сам помислила како би било супер ако се нађем у сличном окружењу и у будуће. Пошто желим да се бавим нечим чиме се они већ  баве, зашто не бих држала контакт с њима? Атмосфера фестивала у Видину, пуна искрености и радости, зближава људе. У току 10 дана живели смо у шаторском кампу, а вода за купање је била веома хладна. Међутим када је температура ваздуха била 40 степени, хладни тушеви су нам пријали.

Софија студира на  Minerva Art Academy у Гронингену, смер графички дизајн.На овај избор су такође утицала искуства и познанства са Видинског арт фестивала.На графички дизајн гледа као на повољно тле за себереализацију и каже да је „графички дизајн оно прво што привлачи пажњу када човек жели нешто купити или када сурфује у мрежи. Графички дизајн је свуда, можете га видети и на најмањој ситници каква је рецимо метро карта“.

Превод: Делихјусеинова/Андрејева


Више из ове категориjе

Две девојке из Бугарске снимиле песму о нашим сународницима у земљи и свету

Десислава Динчева и Богомила (Мила Боги) компоновале су песму посвећену Бугарима који у потрази за бољим животом напуштају земљу и онима који их испраћају. Циљ песме „Заједно“ која је прожета емоцијом тренутка растанка јесте да дође до што је могуће..

објављено 8.9.19. 09.20

Конкурентне зараде и развојни потенцијал мотивишу Бугаре да се врате у домовину

Присутан је тренд изједначавања броја дипломираних младих Бугара који остају да раде у иностранству и оних који се опредељују за запошљавање у Бугарској. То су констатовали организатори сајма „Каријерна кошница“ чији је циљ био да помогне..

објављено 5.9.19. 14.42

„Долина магараца“ нуди сладак живот нашим дугоухим пријатељима

Увек је тешко опростити се од свог друга који те је двадесет и више година верно служио. Власници старих магараца не скривају сузе док их остављају у азилу за старе и болесне животиње. Али „Долина магараца,“ како још зову склониште, није нека..

објављено 4.9.19. 14.21