Национални сабор народне песме „Вуга пева“ чува сећање на Миту Стојчеву

Фотографија: архива

Ове године се навршава 110 година од рођења Мите Стојчеве - наше познате певачице народних песама са Северњачког фолклорног подручја. И данас колају легенде о њеном чаробном гласу који је пленио слушаоце Бугарског националног радија и публику за време њених концерата. Она је у својој певачкој каријери дуго година путовала и наступала са групом „Наша песма“, заједно са ништа мање познатим својим колегама Борисом Машаловим, Борисом Карловим, Лалком Павловом, Машом Белмустаковом, Магдом Пушкаровом и др. У знаку обележавања 110 година од њеног рођења одржаће се и ново издање Националног сабора народне песме „Вуга пева“(који је име добио по њеној истоименој песми) у родном селу певачице Обединение, у општини Полски Трмбеш. Домаћин ће бити читалиште у селу по имену „Мита Стојчева – 1900“, које је тако названо као знак захвалности и поштовања према уметности истакнуте певачице из тог краја.

Снежанка Јорданова – рођакиња Мите Стојчеве и секретар читалишта у селу Обединение је испричала:

Национални сабор народне песме „Вуга пева“ /“Авлига пее“/ ове године ће се одржати од 31. маја до 2. јуна. До сада се пријавило преко 2.800 учесника од којих преко 100 деце. 1. јун је резервисан за такмичарски програм. Истог дана почињу и концерти наших гостију: Ансамбла „Тракија“, студената Медицинског универзитета у Пловдиву, добитника награда овог Сабора током година, а наступиће и групе при локалном читалишту и квартет „Славејче“, сеоске школе. Моја бака је сачинила породично стабло наше фамилије. Испоставило се да су моја бака и Мита Стојчева веома блиске рођакиње. Бака ми је причала веселе приче у вези са њиховим међусобним гостовањима. Мој деда је волео да попије. Једном је отишао у Софију. Цугнуо је те се изгубио у граду. На улици је питао људе: „Где живи Мита Гањова?“. Знао је да је позната и мислио да ће му неко рећи како да стигне до ње. Међутим, то име људима ништа није значило – за њих је она била Мита Стојчева... Сећања на њу су ми оскудна. Моја ћерка пева песме Мите Стојчеве. А и на нашем Сабору обавезно се изводи нека њена песма. По томе је он јединствен. Тај Сабор је неизоставни део мог живота. Чим се заврши, одмах почнем да размишљам о следећем издању.

Непроцењиво је певачко наслеђе Мите Стојчеве. Она је са пуно укуса и посебном пажњом према тексту бирала песме које ће уврстити у свој репертоар. Поштовала је тзв. „северњачки стил“ певања. Њено детињство је у природној „фолклорној школи“ сеоске средине. Прво признање стекла је 1939. године када је на великом фолклорном сабору за северну Бугарску освојила прву награду. Уследила је нова вредна награда – са натпевавања у Подриму, у околини града Плевена, 1940. године. Исте године стигао јој је позив да снима песме за некадашњу музичку компанију „Микрофон“, која је на грамофонским плочама издала 60 њених песама снимљених уз пратњу група Ивана Кавалџијева, Радија Ангелова, „Угрчинске групе“ Цвјатка Благоева. Велику популарност Мита Стојчева дугује својим живим наступима у емисијама Бугарског националног радија у периоду од 1942. до 1947. године. Била је стални сарадник радија, а њеном гласу дивили су се слушаоци широм Бугарске. Њеној популарности свакако су допринели и наступи на разним концертима по Бугарској. Интересовање за репертоар Мите Стојчеве показали су и стручњаци у области фолклора. Године 1953. писац Иван Василев је издао Зборник песама са њеног репертоара под насловом „Гугутају сиви голубови“ /„Гукнали сиви гълъби“/. Певачица је Институту за музикологију при БАН предала око 360 песама које је записала и нотирала фолклористкиња Елена Стоин. Године 1953. глас Мите Стојчеве се нашао на плочи у издању америчке дискографске куће „Колумбија“ /из серије „Светска библиотека изворне народне музике“/.

Превела: Албена Џерманова

Више из ове категориjе

Дељови празници – регионална традиција са „космичким” укусом

Од 2007. године у најјужнијем граду Родопа – Златограду, месец септембар пролази у знаку празника посвећених војводи Дељу. Он је живео крајем XVII – почетком  XVIII века а данас можемо рећи да је у извесном смислу постао и „космичка“ личност. Од 1977...

објављено 21.9.19. 08.00

Маргарита Петкова: „Белокаменица - 2019“ поново доноси магију бугарског фолклора“

Село Царевец се налази у предпланинској зони Старе планине – удаљено је 10 км од града Мездре и 24 км од града Враце. На северу је оивичено ланцем брежуљака који га штите од јаких северних ветрова, а према југу тече река Искар. У атару села одавно..

објављено 26.8.19. 12.14

Песме и игре крај светилишта Богородице

У одмаралишту Старозагорске минералне бање почиње 14. издање Националног тракијског фолклорног сабора “Богородичина стопа”. Он је добио назив по истоименом месту у региону које се сматра светим местом које поседује посебну енергију. Једна легенда..

објављено 24.8.19. 10.18