Добрин Добрев: Онај ко је рођен у Добруџи или живео под њеним звезданим небом тај остаје заувек омађијан њоме

Фотографија: личен архив

Више од деценије народни певач Добрин Добрев живи на Кипру. Шеф је  бироа за превод и оверу докумената, а бави се и организовањем културних догађаја. У сарадњи са амбасадом Републике Бугарске до сада је организовао бројне концерте познатих домаћих извођача на острву. 2018. г. у театру „Скала“ у граду Ларнаки обележен је 80. рођендан истакнуте народне певачице Јанке Рупкине. Захваљујући његовом залагању током година на Кипру су гостовали такође Руска Стоименова, Данијел Спасов…

Након паузе од око 20 година, почетком 2019. Добрин Добрев је начинио снимке за БНР.

Песме је обрадио Димитар Христов – диригент Оркестра народне музике БНР – каже певач. – Имам најлепше речи захвалности и за рад продуцента Вање Моневе која ми је пружила велику помоћ.Она је изузетан музичар и диригент, ради веома прецизно, а иначе време нам је било прекратко, јер сам се у Бугарску вратио на два дана. Једна песма је са репертоара певачицеиз Јамболског краја Влкане Стојанове – „Станчица платно белеше“. Пре више година она ми је дала неке своје песме. „Иван Ирини говораше“  је дивна тракијска песма Елене Василеве-Билневе, „Прочуло се село Бројаново“ пак је са репертоара Ивана Георгијева из Добруџе. Из моје родне Добруџе је и песмаКод Станкиних гости дошли“.


Добрин је рођен у Добричу, али је одрастао у селу Сараџа (данас Росица), одакле потиче његова мајка. Поноси се тиме што је у истом селу између 1905. и 1907. г. учитељевао класик бугарске књижевности Јордан Јовков, који је из тог места поцрпео приче и јунаке за своје новеле, а  прототип једног популарног литерарног лика је Добринов чукундеда. Док је био дете Добрину се допадала искључиво забавна музика, а његов први сусрет са народном музиком био је приликом једног одласка у биоскоп:


Отишао сам у биоскоп, пре играног филма пројециран је краћи документарац у којем су приказани кадрови са турнеје Државног ансамбла народних песама и игара „Филип Кутев“ у иностранству. Снажан утисак ми је оставила песма „Прилегла је Тудора“. Због ње сам решио да се почнем бавити народном музиком. Било ми је 12 година када сам почео похађати класу Дарине Енчеве у студију при Добруџанском ансамблу. Касније сам се пријавио на такмичењу „Родна стреха“ на БНР. Чланови комисије су били акад. Николај Кауфман, Марија Кутева (филолог, съпруга Филипа Кутева), коју сам јако заволео када сам је боље упознао као и прослављена наша народна певачица Верка Сидерова. Пошто ме је чула како певам, рекла ми је да би желела да некоме остави своје песме и будући да сам ја из њеног краја, питала ме да ли би ме родитељи пустили да дођем у Софију. Ја сам јој одговорио да ако не прихвате њен предлог, ја ћу да побегнем, толика ми је била жеља да учим код ње. У јесен 1986. г. дошао сам у Софију. Био је проблем да се упишем у школу јер нисам имао стално боравак у граду. Тета Верка ме је одвела код тадашњег министра културе Георгија Јорданова и он ми је помогао да ми буде одобрен стални боравак. Ту причу сам описао у мојој другој књизи која је тренутно у штампи. Тако сам кренуо новим путем. 1991. г. сам начинио своје прве снимке за БНР. Мој професионални живот је тесно везан за овај медиј, снимке имам и у регионалним радио-станицама Старе Загоре и Пловдива – песме у обради Анастаса Наумова, Косте Колева и др. У књизи сам евоцирао успомене и на Верку Сидерову са којом смо сарађивали у току 10 година. Она ме је довела из Добруџе, променила мој живот, дала ми своје песме. Када сам дошао она ме је примила у своју кућу и била ми као мајка. Као образована жена она је код мене васпитала љубав према књижевности, према уметности, филму. Веома сам јој захвалан! Она може бити пример многим људима.


Сасвим ускоро – 19. маја у Лимасолу ће бити одржан концерт квартета „Светоглас“, Олге Борисове и Виолета Маринове, посвећен 24 мају – Дену словенске писмености и бугарске просвете и културе. Суорганизатор је бугарска школа „Паисиј Хиландарски“ у кипарском главном граду Никозији чији је директор Тања Христова. Добрин је, наравно, такође међу учесницима празничног програма.

Никада нисам престао да певамкод куће, у канцеларији, на окупљањима, музика је увек уз мене. Као и мој завичај. Волим оно што је велика бугарска песникиња Дора Габе, рођена у добричком селу Харманлик, некада рекла: „Онај ко је рођен у Добруџи и ко је живео под њеним звезданим небом, тај остаје заувек омађијан њоме.“




Превод: Ана Андрејева


Више из ове категориjе

Маргарита Петкова: „Белокаменица - 2019“ поново доноси магију бугарског фолклора“

Село Царевец се налази у предпланинској зони Старе планине – удаљено је 10 км од града Мездре и 24 км од града Враце. На северу је оивичено ланцем брежуљака који га штите од јаких северних ветрова, а према југу тече река Искар. У атару села одавно..

објављено 26.8.19. 12.14

Песме и игре крај светилишта Богородице

У одмаралишту Старозагорске минералне бање почиње 14. издање Националног тракијског фолклорног сабора “Богородичина стопа”. Он је добио назив по истоименом месту у региону које се сматра светим местом које поседује посебну енергију. Једна легенда..

објављено 24.8.19. 10.18

Кичка Христова: Желим да ми песме допру до сваког срца које куца у ритму бугарског фолклора

„Музика обликује људску душу,“ гласи омиљена максима Кичке Христове која већ четири деценије живи са народном песмом у срцу. Народна певачица Кичка Христова је рођена у Варни и осим што је њено стваралаштво у потпуности повезано с родним..

објављено 7.8.19. 13.21