Влкана Стојанова: Волим песме које одишу лепотом, неустрашивошћу и људскошћу

Влкана Стојанова
Фотографија: архива

Влкана Стојанова је била очаравајући глас Тракије који је пленио врхунским извођачким умећем. Извођењем песама које карактерише сложена тракијска орнаментика, јасном дикцијом, природном поставком гласа и великим распоном вокала је Влкана Стојанова била јединствена појава у бугарској народној култури. Фолклористкиња Марија Кутева је о истакнутој певачици рекла: Она не пева већ „испричава“ песму. Лакоћа и чистоћа њеног извођења стварају утисак да јој је глас бескрајан. А Влкана Стојанова је за живота рекла: За песме на мом репертоару је потребна храброст. А на њему се нашло чак 350 песама из Тракијског краја.

Породица и живот у родном селу Љулин код града Стралџе подстакли су љубав према певању и мала Влкана је одрастала уз песме које су се певале на прељима, саборима, свадбама или оне које је њена мајка изводила док је обављала кућне послове или током дугих зимских вечери. Са 14 година, далеке 1936. године, током прославе Спасовдана Влканино извођење је случајно чуо један од гостију сабора Георги Лолов, брат познатог бугарског кларинетисте Рамадана Лолова. Очаран њеним талентом Георги Лолов ју је позвао да дође у Софију и снима за музичке куће „Арфа,“ „Симонавија“ и „Радиопром.“ Пробој на музичко тржиште донео је Влкани Стојановој популарност међу интерпретаторима из Тракијског краја. Нису изостала ни извођења уживо на сеоским прославама. Професионални успон је певачица доживела 1951. године у Софији када је постала победница конкурса расписаног за избор чланова новооформираног Ансамбла народних песама и игара. Влкана Стојанова је била прва међу 430 кандидата који су се пријавили на конкурс. Лично Филип Кутев је остао одушевљен њеним талентом због чега јој је често поверавао соло извођења у хорским партитурама, а имала је и индивидуалне наступе уз пратњу истакнутог кавалисте Николе Ганчева у склопу концертних турнеја ансамбла по земљи и иностранству. Влкана Стојанова је несебично пренела своје знање и искуство младим талентима у Школи фолклорне уметности „Филип Кутев“ у Котелу и на Новом бугарском универзитету. Међу њеним ученицима су славна имена попут Бинке Добреве, Цветанке Варимезове, Десиславе Доневе, Марије Колеве, Стојана Варналијева и других. У знак сећања на певачице од 1995. године се у Стралџи организује национално такмичење под насловом „Са песмама Влкане Стојанове“ захваљујући којем су откривени многи таленти. 2015. године је основана Фондација „Влкана Стојанова.“ Објављена је књига у коју су укључени текстови и нотне белешке најпопуларнијих Влканиних песама. 2017. године се навршава 95 година од рођења Влкане Стојанове. Сећање на њу поделио је са нама њен друг и поштовалац њене уметности, велики познавалац тракијске музике Тодор Тодоров:

Њен таленат су признали не само фолклористи и остали стручњаци него и колеге. Често је била солисткиња ансамбла „Филип Кутев.“ Многе певачице су остале у њеној сенци. За мене је Влкана била један великан, прима бугарске традиционалне музике. Могу да вам кажем шта су њене колеге говориле о њој. На пример, легендарни певач из Тракијског краја Јовчо Караиванов је говорио: „Имао сам 10 година када сам је први пут чуо како изводи песму „Димитар товари ђемију“ и отада ме је ухватила грозница која ме неће пустити ни на другом свету.“ Ево шта је о Влкани Стојановој рекла друга наша истакнута певачица Верка Сидерова: „Египат има своје пирамиде, а наша „пирамида“ је фолклор. Влкана је на самом врху пирамиде најистакнутијих народних извођача, а изнад ње је једино Бог.“ Верка ми је у разговору рекла да је учила од ње вокално певање и сценско понашање. На једној прослави је Недјалка Керанова, друга позната певачица, рекла: „Она је жена којој сви треба да љубе руку пошто Влкана заслужује велико поштовање. Она је такорећи мајка народне песме.“ Натка Караџова ју је звала доајеном бугарске народне музике. Влкана је знала своју цену, била је јако прецизна у својим извођењима, али је уједно с тим била и веома критична према себи. 1992. године, на прослави уприличеној поводом њеног 70. рођендана, Влкана је наступила на сцени. Кад сам јој касније пустио снимак она ми је рекла: „Немој ми никад више дозволити да се попнем на сцену.“ Кад је чула како јој је вибрато успорио, одлучила је да заврши с певачком каријером. Била је строга према својим ученицима, а посебно према једној од најбољих ученица – Десислави. „Она је та која ће ме заменити,“ говорила је Влкана Стојанова. Саветовала ју је и била уз њу због тога се и толико разочарала када је Десислава постала турбо-фолк певачица. Иначе је Десислава била победница такмичења „Са песмама Влкане Стојанове.“ Кад је Десислава на сцени запевала „Жњела је дилбер Јана“ – једну од песама које су постале заштитни знак Влкане Стојанове, велика певачица јој је пришла, а Деси ју је пољубила у руку и наставила да пева. О Влкани Стојановој ће се говорити све док буде имало бугарског фолклора и Бугарске.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Више из ове категориjе

Песме и игре крај светилишта Богородице

У одмаралишту Старозагорске минералне бање почиње 14. издање Националног тракијског фолклорног сабора “Богородичина стопа”. Он је добио назив по истоименом месту у региону које се сматра светим местом које поседује посебну енергију. Једна легенда..

објављено 24.8.19. 10.18

Кичка Христова: Желим да ми песме допру до сваког срца које куца у ритму бугарског фолклора

„Музика обликује људску душу,“ гласи омиљена максима Кичке Христове која већ четири деценије живи са народном песмом у срцу. Народна певачица Кичка Христова је рођена у Варни и осим што је њено стваралаштво у потпуности повезано с родним..

објављено 7.8.19. 13.21

На традиционално надсвиравање у селу Гела долазе гајдаши из целог света

Село Гела у Родопима опет је стециште мајстора свирача на каба гајдама (одликују се тиме што су наштимане у нижем тоналитету). Традиционално надсвиравање организује се у месту Илинданске пољане изнад села, првом суботом августа. Посетилаца је..

објављено 3.8.19. 09.00